Tvoj prvi dan kod kuće.

Tata je došao po nas u porodilište, usledelo je potpisivanje papirologije za otpuštanje iz porodilišta, presvlačenje iz benkice koje pripada porodilištu u tvoju garderobu i put ka kući.

Sećam se da je bilo jako sparno, a mi smo se plašili da u kolima upalimo klimu. Put do stana je trajao duplo duže nego inače, jer je tata vozio, kako kažu, kao “po jajima”.

U tom periodu, kao novorođenče, prespavao bi većinu dana. Nama se činilo kao da nemamo ni jedan jedini minut slobodan jer je to potpuno drugi život dolaskom tebe na svet – nismo više sami.
Mnogo pitanja kako i šta uraditi na pravi način, kako te presvući, kako ti održavati higijenu pupka, da li nešto fali, da li ti je vruće ili hladno, da li dovoljno jedeš itd.

Upoznavanje sa tobom je najveći blagoslov i sreća koju smo tata i ja mogli da osetimo, ali i zabrinutost koju nosi čar roditeljstva.

Sledećeg dana je došla patronažna sestra Jasmina koja nam je objasnila kako da se snađemo u prvih par nedelja tvog života i pokazala nam kako da vodimo računa o tvojoj higijeni i zdravlju. Dosta nam je pomogla, a tata je snimio deo razgovora koji sadrži pitanja koja smo joj postavljali.