Danas sam rešila da neke stvari zapisujem, jer kako vreme prolazi, one se zaboravljaju. Počevši od toga da sam do relativno skoro pamtila koji je bio datum kada si prohodao, kada si “uleteo” drugoj devojčici u krevetac u vrtiću, prva kaša od pirinčanih pahuljica, prvi osmeh itd.

Sve će to ostati samo puste priče koje će se jednog dana prepričavati možda i na ne tako dobar način jer vreme čini svoje i sećanja padaju u zaborav. Želim da ovo bude prekretnica kada ću pisati o tvojim dogodovštinama i napretku, tako da ono što se dešavalo do ovog trenutka će biti samo sećanje koje će biti ispisano onako kako i jesam zapamtila, ne zameri.

Obećavam da ću svake tvoje anegdote i napretke zapisivati, da bi imao predstavu kako ti je protekao deo života kojeg se nećeš sećati.

 

Voli te mama najviše na svetu.