Na ovaj dan si prohodao.

Htela bih prvo da razjasnim šta smatram pod “prohodavanjem”.
Do tada, napravio bi par koraka dnevno i nisi imao želju da ustaneš ponovo i da šetaš, već bi seo ili puzao.

4. septembra smo bili sa Dudom i dedom u parkiću kod FON-a, gde si isto napravio par koraka u jednom trenutku, ali si se tu i zadržao.

Kada smo se vratili kući, presvukla sam te u pidžamu i pustila te da još malo vršljaš po stanu, u pravom smislu, jer si prvo napravio 6, 7 koraka, a zatim si ponovo ustao i napravio desetak koje sam snimila. Dok nisi legao da spavaš, ustajao si još par puta i kružio si po stanu praveći sve sigurnije i dalje korake. Malo je reći da sam u tom trenutku bila jako ponosna gledajući te kako i ti sam ponosno koračaš – nova dimenzija, nova perspektiva života.